IDEJA o pokretanju lista „Večernje novosti“, kako svedoče hroničari, potekla je od poznatog jugoslovenskog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera. Desilo se to u jesen 1953. godine, u jeku Tršćanske krize, koja je Jugoslaviju bila ozbiljno uzdrmala. U redakciji „Borbe“, grupa urednika radila je na pripremi vanrednog izdanja lista, kako čitaoci ne bi čekali sutrašnji dan da se obaveste o tome šta se dešava u vezi sa Trstom.
Dedijer, koji je onda bio glavni urednik „Borbe“, zapitao je spontano, ali ne i slučajno: „A, zašto ne bismo pokrenuli novi list, koji bi izlazio po podne i objavljivao nove, kratke vesti, sa dosta fotografija i krupnih naslova, pa da se narod brzo i lako obavesti?“ Svi su se složili. Dedijer je sugerisao da se list zove „Večernja borba“, a Duda Timotijević, njegov zamenik, upao je sa sugestijom: „Možda bi najbolje bilo da se list zove ’Večernje novosti’.“
Tako je i bilo. Nekoliko dana kasnije, tačnije 16. oktobra 1953. godine, na ulicama Beograda pojavio se prvi „večernjak“, prvi „bulevarski list“, koji nije patio od prevelike ozbiljnosti, a još manje od uštogljenosti koja je karakterisala ondašnje državne i partijske novine...
Kada je izašao prvi broj, dakle pre tačno 60 godina, malo je ko mogao poverovati da će to biti začetak nove ere u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu. Grupa entuzijasta, među kojima je glavni kreator i realizator ideje bio Slobodan Glumac, osećala je, slutila i nadala se da će „Novosti“ označiti prelomnu tačku u srpskom žurnalizmu.
To novinsko „novorođenče“ imalo je profesionalnu sreću da je list, kao glavni i odgovorni urednik od prvog dana preuzeo Slobodan Glumac, čovek koji je u „Večernje novosti“ od samog početka ugradio svoju viziju i svoj talenat izuzetnog profesionalca. On će u narednim godinama postati duša i motorna snaga „Novosti“ i čovek kome naš list ponajviše duguje za uspeh koji će uslediti.
„Večernje novosti“ su već posle prvih desetak godina izlaženja postale najtiražniji list u zemlji. Bile su to u svim prethodnim Jugoslavijama - u onoj velikoj avnojevskoj, zatim u onoj smanjenoj, posle raspada SFRJ, a i danas u Srbiji.
GLAVNI UREDNICI
* Slobodan Glumac (1953-1957)
* Vanja Kraljević (1957-1959)
* Bogdan Pešić (1959-1963)
* Slobodan Glumac (1963-1969)
* Mirko Stamenković (1969-1973)
* Jovan Jauković (1973-1974)
* Živko Milić (1974-1976)
* Tomislav Milinović (1976-1984)
* Ilija Borovnjak (1984-1987)
* Rade Brajović (1987-1998)
* Pero Simić (1998-2000)
* Dušan Čukić (april-oktobar 2000)
* Manojlo Vukotić (2000-2013)
* Ratko Dmitrović (2013-2017)
* Milorad Vučelić (od septembra 2017)
DONACIJE
„NOVOSTI“ su uvek imale sluha kada je trebalo priteći u pomoć. Davnih godina, zahvaljujući našim akcijama, dovođena je struja u zabiti Peštera, sagrađeni domovi kulture na Kosovu i Metohiji, a pomogli smo pri obnovi Hrama Svetog Save, obnovi Vukove kuće u Tršiću, Zemunske bolnice, pri rekonstrukciji Dečje klinike u Tiršovoj, Studentskog doma Karaburma, bili organizator, sponzor, darodavac ili medijski pokrovitelj mnogobrojnih i raznovrsnih akcija, manifestacija, koncerata...
TIRAŽ DO MESECA
KADA bi se primerci „Novosti“, koji su štampani tokom 60 godina, poređali jedan do drugoga, pet i više puta bi se obavila Zemljina kugla, a ako bismo sve te stranice novina naslagali jednu na drugu - bile bi to stepenice kojima bismo se popeli na Mesec!
Kada bi se svi odštampani primerci „Novosti“ utovarali u železničke vagone, bila bi potrebna kompozicija za koju ne postoji odgovarajuća pruga u Srbiji. U vreme proslave 40. godišnjice „Novosti“, ta kompozicija zauzimala je prugu Beograd - Bar. Danas bi taj džinovski voz morao da krene i preko Jadranskog mora, pa bi prugu trebalo graditi prema Bariju.
AKCIJE
* „Najplemenitiji podvig godine“, jedna od najstarijih akcija, ustanovljena posle katastrofalnog zemljotresa u Skoplju 1963. godine
* Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine
* Nagrada „Jovan Hadži Kostić“, za najbolju novinsku satiru
* Konkurs karikature za nagradu „Pjer“
* Nagrada „Žanka Stokić“ koju dodeljuju Narodno pozorište i naš list, u znak sećanja na jednu od najznačajnijih dramskih umetnica srpske pozorišne scene
* Nagrada za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“
* Nagrada za „Zlatnu trubu“ Sabora u Guči
* Nagrada za najbolji glumački par
* Konkurs za nagradu „Arhitektura“
* Fond humanosti, pomoć najugroženijim pojedincima ili kolektivima
* Najtorte - posle akcije, najlepše torte se prosleđuju domovima za nezbrinutu decu
