{"id":223,"date":"2019-02-12T10:57:55","date_gmt":"2019-02-12T10:57:55","guid":{"rendered":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/?p=223"},"modified":"2019-02-12T10:57:57","modified_gmt":"2019-02-12T10:57:57","slug":"porodicni-posao-u-javnom-preduzecu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/2019\/02\/12\/porodicni-posao-u-javnom-preduzecu\/","title":{"rendered":"Porodi\u010dni posao u javnom preduze\u0107u"},"content":{"rendered":"\n

Ekonomistica Vesna Butigan se odrekla otpremnine kada je 2015. godine oti\u0161la u penziju iz Javnog preduze\u0107a \u201eHrvatske telekomunikacije Eronet\u201c. Zauzvrat, Uprava je zaposlila njenu k\u0107erku Mirjanu, profesoricu engleskog jezika i hrvatskog jezika i knji\u017eevnosti. Tako su, smatraju u Upravi, podmladili kadar i u\u0161tedjeli, a nisu mijenjali broj radnika.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo (CIN) pokazuje da je Butigan jedna od najmanje \u010detiri uposlenice koje su 2014. i 2015. godine oti\u0161le iz \u201eEroneta\u201c kako bi napravile mjesto svojoj djeci. U tom periodu u ovom javnom preduze\u0107u niko nije zaposlen konkursnom procedurom.<\/p>\n\n\n\n

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je dozvoljavala takvu praksu u javnim preduze\u0107ima, a proteklih sedam godina je samo formalno nastojala uvesti red pri zapo\u0161ljavanju. Federalni revizori su utvrdili da je i pored toga postojao prostor za neregularno zapo\u0161ljavanje i korupciju.<\/p>\n\n\n\n

Osim djece uposlenika, svoja mjesta na visokim pozicijama u javnim telekomima pronalazili su i strana\u010dki kadrovi.<\/p>\n\n\n\n

\u201eJavna preduze\u0107a i jesu, zapravo, najve\u0107i prostor politi\u010dkim partijama da zapo\u0161ljavaju svoje \u010dlanove i da na taj na\u010din svoju bazu obezbje\u0111uju\u201c, ka\u017ee Ivana Korajli\u0107, vr\u0161iteljica du\u017enosti direktora Transparency Internationala BiH.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Direktor Sektora za upravljanje ljudskim resursima u \u201eEronetu\u201c Ivica Rotim ka\u017ee da preduze\u0107e nije objavljivalo konkurse jer to nije bila zakonska obaveza (Foto: CIN)<\/em><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Posao s koljena na koljeno<\/h5>\n\n\n\n

Mirjana Butigan<\/strong><\/a> je 2007. godine diplomirala na Filozofskom fakultetu u Mostaru. Radila je kao predava\u010dica, prevoditeljica te kao administrativna radnica u privatnoj firmi. U me\u0111uvremenu se prijavljivala na konkurse u dr\u017eavnim institucijama, ali nije mogla dobiti posao.<\/p>\n\n\n\n

Bezuspje\u0161no je posao tra\u017eila i u \u201eHT Eronetu\u201c sve dok joj majka Vesna nije napravila mjesto. Vesna Butigan je iskoristila mogu\u0107nost da ode u prijevremenu penziju bez otpremnine, uz uslov da njena k\u0107erka dobije posao. \u201e\u010covjek u takvim nekakvim okolnostima, pa ne\u0107u re\u0107i koristi svakakve mogu\u0107nosti, ali evo, znate, uglavnom, kakva je situacija\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n

Mirjana Butigan danas radi u Sektoru za korisni\u010dku podr\u0161ku \u201eEroneta\u201c, a za CIN ka\u017ee da su joj u opisu posla i prevo\u0111enje i komuniciranje sa korisnicima na engleskom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

Preko roditelja su u \u201eHT Eronet\u201c tokom 2014. i 2015. godine zaposlene jo\u0161 najmanje tri osobe. Umjesto Ivanke Ko\u017eul, kuharice po zanimanju, u preduze\u0107e je do\u0161ao njen sin Dario<\/strong><\/a>, in\u017eenjer ra\u010dunarstva, dok je pravnica Anka Grizelj osigurala mjesto k\u0107erki Oliviji Grizelj-Peri\u0107<\/strong><\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Grizelj-Peri\u0107 je bila savjetnica federalnom ministru trgovine Miloradu Bahilju, a potom jedna od direktorica u \u201eCestama Federacije\u201c. Nakon toga je stigla u \u201eEronet\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Uz dogovor sa Upravom, svi su dobili stalni posao nakon \u0161to su njihovi roditelji oti\u0161li iz preduze\u0107a i odrekli se otpremnine. Federalno ministarstvo prometa i komunikacija im je za to dalo saglasnost.<\/p>\n\n\n\n

Niko od ovih uposlenika nije \u017eelio govoriti za CIN.<\/p>\n\n\n\n

U \u201eEronetu\u201c ovakvo zapo\u0161ljavanje smatraju uspje\u0161nim. Praksu je pokrenuo tada\u0161nji direktor Stipe Prli\u0107 koji ka\u017ee da je firma tako uz u\u0161tede dobila visokoobrazovani mladi kadar. Prli\u0107 je saglasan da je ovako uskra\u0107ena prilika drugim gra\u0111anima da rade u \u201eEronetu\u201c, ali smatra da svaka odluka ima prednosti i mane: \u201eBilo kako da se radilo, uvijek bi neko bio uskra\u0107en, a mislim da je ovako ipak i nekakva zadovolj\u0161tina \u2013 ljudi su radili 30 i ne\u0161to godina, a djeca su startala\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Interes za posao u ovom preduze\u0107u je veliki \u2013 trenutno se u bazi firme nalazi 22.000 prijava.<\/p>\n\n\n\n

Ni \u201eBH Telecomu\u201c zapo\u0161ljavanje djece radnika nije bilo strano. Donedavni generalni direktor Mirsad Zaimovi\u0107 ka\u017ee da su bez konkursa zapo\u0161ljavali \u010dlanove porodica umrlih radnika.<\/p>\n\n\n\n

\u201eHtjeli smo da u tom smislu budemo socijalno osjetljivi\u201c, pojasnio je Zaimovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Biv\u0161i generalni direktor \u201eBH Telecoma\u201c Mirsad Zaimovi\u0107 ka\u017ee da je u manjim sredinama bio problem na\u0107i kadar koji \u0107e rukovoditi direkcijom pa su direktore birali iz registra aplikacija (Foto: CIN)<\/em><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Registar za izbor direktora<\/h5>\n\n\n\n

Prema dosada\u0161njem zakonu, javna preduze\u0107a nisu bila obavezna objavljivati konkurse za prijem novih radnika. Tek od novembra 2018. godine Zakon o radu u FBiH to izri\u010dito propisuje.<\/p>\n\n\n\n

Vlada FBiH godinama nije uspijevala uspostaviti transparentno zapo\u0161ljavanje u javnim preduze\u0107ima, smatraju u Uredu za reviziju institucija FBiH.<\/p>\n\n\n\n

Niko iz Vlade FBiH o ovome nije \u017eelio razgovarati sa novinarkom CIN-a.<\/p>\n\n\n\n

U reviziji u\u010dinka \u201eTransparentnost zapo\u0161ljavanja u javnim preduze\u0107ima FBiH\u201c koja obuhvata i dva telekom operatera, revizori su zaklju\u010dili da nisu svi zainteresovani gra\u0111ani imali jednake \u0161anse za zapo\u0161ljavanje u javnim preduze\u0107ima te da su uprave imale diskreciono pravo da odlu\u010de kako \u0107e provesti zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n\n\n\n

Tako su u \u201eBH Telecom\u201c tokom proteklih godina novi radnici stizali i preko registra aplikacija. Iako je za vrijeme njegovog rukovo\u0111enja preduze\u0107em na ovaj na\u010din primljeno vi\u0161e od 20 osoba, Zaimovi\u0107 nije mogao objasniti kako registar funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMogu ne\u0161to pogrije\u0161iti tu, vezano za funkcionisanje tog sistema, tako da ne rizikujem\u201c, rekao je.<\/p>\n\n\n\n

Iz registra aplikacija u direktorske fotelje \u201eBH Telecoma\u201c sjeli su Mirza Drpljanin i Adis Halilovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Njihovi prethodnici su novinarima CIN-a ispri\u010dali da su sa ovih pozicija oti\u0161li po politi\u010dkoj liniji nakon smjene vlasti.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSasvim je normalno da neka druga stranka do\u0111e i da predlo\u017ei svoje\u201c, ka\u017ee Munir Rami\u0107, biv\u0161i direktor br\u010danskog \u201eTelecoma\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Njega je na ovoj poziciji naslijedio Mirza Drpljanin, dotada\u0161nji \u0161ef Odjela za komunalne poslove u Vladi Br\u010dko distrikta kao \u010dlan Saveza za bolju budu\u0107nost (SBB).<\/p>\n\n\n\n

Adis Halilovi\u0107 je dugogodi\u0161nji \u010dlan Glavnog odbora Stranke demokratske akcije (SDA) i biv\u0161i poslanik u Skup\u0161tini Bosansko-podrinjskog kantona. Ovaj profesor odbrane i sigurnosti je nedugo po dolasku u \u201eBH Telecom\u201c imenovan za direktora Direkcije \u201eGora\u017ede\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Upravu \u201eBH Telecoma\u201c su u pro\u0161lom mandatu \u010dinili \u010dlanovi SBB-a i SDA. Uprava imenuje direktore direkcija na prijedlog generalnog direktora. Uprkos tome, biv\u0161i direktor Zaimovi\u0107 ka\u017ee da zapo\u0161ljavanje nema veze sa politikom.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSvakako sam ja obavljao \u0161ire konsultacije, vezano za imenovanje ljudi koji \u0107e rukovoditi pojedinim direkcijama\u201c, ka\u017ee Zaimovi\u0107 za CIN, ali ne obja\u0161njava s kim se konsultovao, s obzirom na to da Halilovi\u0107 i Drpljanin do tada nisu radili u \u201eTelecomu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Njih dvojica nisu htjeli razgovarati o na\u010dinu na koji su se zaposlili u ovom preduze\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

U \u201eHT Eronetu\u201c ka\u017eu da zapo\u0161ljavaju iz svoje baze prijava. Direktor Sektora za upravljanje ljudskim resursima \u201eHT Eroneta\u201c Ivica Rotim ka\u017ee da su svi zainteresovani za posao mogli poslati svoje podatke preko internet-stranice preduze\u0107a. Rotim obja\u0161njava da nisu mogli razgovarati sa svim kandidatima.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNavala velika\u201c, ka\u017ee on, ali nije mogao objasniti na osnovu \u010dega su iz baze prijava birali kadrove.<\/p>\n\n\n\n

U Transparency Internationalu BiH ne misle da je ovo ispravan na\u010din zapo\u0161ljavanja. Oni su zagovarali izmjene Zakona o radu kojim bi bila uvedena obaveza objavljivanja konkursa. Od prijedloga Vlade do usvajanja Zakona u Parlamentu \u010dekalo se skoro dvije godine.<\/p>\n\n\n\n

Ivana Korajli\u0107 smatra da su javna preduze\u0107a godinama odbijala da uvedu konkurs radi zapo\u0161ljavanja po partijskoj, rodbinskoj i \u201esvakoj drugoj liniji\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKa\u017eu, eto, mi smo imali tu nekih prijava pa smo mi na osnovu toga. I ba\u0161 me\u0111u tim prijavama ne\u010dija k\u0107erka, sin\u201c, komentari\u0161e Korajli\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Svoje mjesto u \u201eBH Telecomu\u201c nalazili su kadrovi stranaka \u010diji su predstavnici \u010dinili Upravu ovog preduze\u0107a. Biv\u0161i direktori regionalnih direkcija ka\u017eu da je normalno da stranke predla\u017eu svoje ljude za vode\u0107e pozicije u preduze\u0107u (Foto: CIN)<\/em>
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Konkurs obustavljen, prijem nastavljen<\/h5>\n\n\n\n

Vlada FBiH je 2011. godine donijela zaklju\u010dak da se u statute javnih preduze\u0107a unese obaveza zapo\u0161ljavanja isklju\u010divo preko javnog konkursa. Me\u0111utim, kada su nakon sedam godina revizori pitali za provo\u0111enje zaklju\u010dka, za njega nisu znali ni u javnim preduze\u0107ima ni u ministarstvima koja su bila du\u017ena da ga provode.<\/p>\n\n\n\n

Vlada je nametnula i takozvani moratorij na zapo\u0161ljavanje, odnosno zabranu prijema novih radnika bez njene saglasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Saglasnost za zapo\u0161ljavanje u javne telekome su davali Vlada ili Federalno ministarstvo prometa i komunikacija, ali samo formalno \u2013 nisu pratili ko \u0107e i kako biti zaposlen. U Ministarstvu ka\u017eu da za to nisu nadle\u017eni. Davali su saglasnost da bi pratili broj zaposlenih, ali nisu imali garanciju da \u0107e njihove odluke biti ispo\u0161tovane jer moratorij nije bio obavezuju\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZna\u010di da mi, jednostavno, damo-ne damo, oni \u0107e postupiti po svom. A ovo njima slu\u017ei kao pokri\u0107e da je neko to odobrio, da pokrije rad Uprave\u201c, ka\u017ee Ernest \u0110onko, pomo\u0107nik federalnog ministra za elektronske komunikacije i po\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

On navodi da su javna preduze\u0107a u Zakonu na\u0161la upori\u0161te da ne raspisuju javne pozive za posao. \u201eKoliko god mi smatrali da je to netransparentno, nerealno, nepo\u0161teno prema drugima (\u2026) to je, jednostavno, tako\u201c, ka\u017ee \u0110onko.<\/p>\n\n\n\n

Vlada je moratorij provodila sporadi\u010dnim zaklju\u010dcima kojima je propisivala da preduze\u0107a \u201eodmah obustave konkursne procedure prijema zaposlenika\u201c. Ovim nisu ograni\u010davali druge na\u010dine zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n\n\n\n

Prema CIN-ovom istra\u017eivanju, upravo su drugi na\u010dini dominirali prilikom zapo\u0161ljavanja u \u201eBH Telecomu\u201c i \u201eHT Eronetu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

U \u201eBH Telecom\u201c je za \u010detiri i po godine konkursnom procedurom do\u0161lo 70 osoba, od ukupno 336 primljenih.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe bih se slo\u017eio sa tvrdnjom da smo vrlo malo raspisivali konkurs\u201c, ka\u017ee Zaimovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u201eHT Eronet\u201c nije dostavio CIN-u podatke o zaposlenim, javnim konkursima, kao ni Statut preduze\u0107a, navode\u0107i da je rije\u010d o li\u010dnim podacima. Revizori su ustanovili da je u ovom preduze\u0107u za tri godine zaposleno 100 osoba i da su sve primljene bez konkursa.<\/p>\n\n\n\n

Biv\u0161i direktor \u201eEroneta\u201c Stipe Prli\u0107 je za CIN objasnio za\u0161to je to tako:<\/p>\n\n\n\n

\u201eRaspisivali smo mi konkurs pa se na sedam radnih mjesta 1.200-1.300 ljudi javljalo i to je, jednostavno, nemogu\u0107e bilo. Toliko su procedure dugo trajale i uvijek svak\u2019 je mislio, ko nije primljen, da je zakinut. I onda, po\u0161to nam je zakonski to bilo omogu\u0107eno, mi smo tako radili\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekonomistica Vesna Butigan se odrekla otpremnine kada je 2015. godine oti\u0161la u penziju iz Javnog preduze\u0107a \u201eHrvatske telekomunikacije Eronet\u201c. Zauzvrat, Uprava je zaposlila njenu k\u0107erku Mirjanu, profesoricu engleskog jezika i hrvatskog jezika i knji\u017eevnosti. Tako su, smatraju u Upravi, podmladili kadar i u\u0161tedjeli, a nisu mijenjali broj radnika. Istra\u017eivanje Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo (CIN) pokazuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":224,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13,14],"tags":[],"class_list":["post-223","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-domace","category-politika"],"amp_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=223"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":229,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223\/revisions\/229"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/media\/224"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=223"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=223"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/welcometobosnia.com\/dou\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=223"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}